Adolescencija
Adolescencija je period psihičkog razvoja koji u punom obimu prati na prvom mestu veliki broj telesnih promena praćen procesima psihičke identifikacije – saobražavanje sa velikim brojem „idola“ u kratkom vremenskom periodu. Medicina ovaj period naziva pubertetom, fenomena u procesima velikog broja rizičnih identifikacija, promena porodičnih relacija i dinamike, mentalno najrizičnijih 3 godine u životu svakog ljudskog bića. Psihičke promene su uslovljene intelektualnim razvojem - posle desete godine počinje da se razvija “apstraktno mišljenje” polazna osnova za predikciju i kontrolu ukupnog ljudskog ponašanja. Hormonske promene, rast i razvoj organizma jedinke, zahteva najbliže rečeno - proces prilagođavanja mladog čoveka. Prihvatanje telesnog izgleda, zahteva od strane školskog okruženja, odnosa sa vršnjacima, unutar primarne porodice – predstavljaju veliki izazov za mladog čoveka. Upravo u ovom periodu nailazimo na veliki broj provocirajućih situacija. Istraživanja pokazuju, da oko 30 procenata ljudi u ovom uzrastu imaju psihičke tegobe, koje su opisane u dijagnozi “adolescentna kriza”. Veliki procenat ih prevaziđe, ali određeni procenat, manji - negde oko 5 posto ukupne populacije, na žalost razvije neki od psihičkih poremećaja odrasle dobi. Najčešće “konfliktne zone” ovog uzrasta su - prihvaćenost odnosno pozicioniranje u vršnjačkoj grupi, adaptacija na novi telesni izgled, uspeh u školi, konačno odnos sa roditeljima. Upravo u navedenim konfliktnim zonama, uz korekciju odnosa između dece i roditelja, unutar same primarne porodice, postižemo visoke rezultate u tretmanu pacijenata adoescentne dobi.
Pored navedenog, kao „bolesti” savremenog doba, ističu se i zavisnost od interneta, zavisnost od igrica, patološko kockanje, ali i zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Porast „brzine“ ali i dostupnost informacija, određenih sadržaja, koji roditeljima ostaju strani, izrazit potencijal čulne stimulacije igrica, sadržaja sa jutjub kanala, kod deteta, predškolca i adolescenta u prvom planu narušava funkciju pažnje i koncentracije. U najmanju ruku, ove funkcije, ukoliko su kompromitovane, onemogućavaju mladu osobu da na pravi način izgradi kontrolne instance ličnosti. Usled njihovog izostanka, dolazi do odbijanja poslušnosti, oponencije, impulsivnih i agresivnih obrazaca ponašanja – ono šta dijagnostička klasifikacija bolesti, oslovljava kao poremećaj ponašanja, a koji je u poslednjih deset godina u značajnom porastu. Vremenom, mlad čovek, sa poremećajem ponašanja, postaje podložniji nekom od oblika zavisnosti, kako za psihoaktivne supstance, tako i usled izostanka kontrolnih mehanizama i za patološkim kockanjem.
Dodatni problem je što se u adolescenciji promene na planu psihičkog funkcionisanja dese brzo – da ih roditelji gotovo i ne primete, pa se stručnim službama u ne malom broju javljaju kasno. Iskustvo pokazuje, da se mlad čovek korenito može promeniti za svega nekoliko dana. Ovih nekoliko dana na žalost često može da ga uvede u mnogo ozbiljniju problematiku. Komunicirajte sa vašim detetom svakodnevno. Budite otvoreni za nova iskustva i spremni da dete prihvatite takvo kakvo je. Ostvarujte uvid u njihove vršnjačke, „online” aktivnosti, ali im nudite i alternativne sadržaje. Upravo je osećaj pripadnosti porodici ključni faktor u prevenciji razvoja nekog od navedenih maladaptivnih obrazaca ponašanja, te potencijalno i psihičkog poremećaja.
Depresija adolescentnog doba, ima potpuno drugačiju kliničku sliku nego u odrasloj dobi. Iritabilnost, razdražljivost, nemotivisanost za školskim postignućem, nezainteresovanost za svakodnevne sadržaje je često od strane roditelja doživljena kao „stanje puberteta - koji smo svi imali i koje će proći” - gde upravo navedena klinička slika u stvari predstavalja depresiju adolescentnog doba. U ovom uzrastu, sa ovakvim pacijentima imamo sjajne rezultate koje upravo zbog poznavanja razvojne dinamike, adaptibilnih i potencijala za promenom mladih ljudi dobijamo trajne rezultate.
Pokušaji suicida su u periodu adolescencije najčešći apel - u funkciji traženja pomoći. Nažalost određeni procenat ih i izvrši. Ne postoji bezbedan pokušaj suicida. Impulsni pokušaj suicida – karakterističan za adolescentno doba, se smatra ukupno najrizičnijim psihičkim stanjem u celokupnoj kliničkoj psihologiji i psihijatriji. Sklonost samopovređivanju, uopšte rizična ponašanja često predstavljaju patognomoničan, jasan pokazatelj budućeg pokušaja samoubistva, ali i psihopatologije mladog čoveka koja maskira neke od dubljih psihičkih poremećaja.
Prihvatanje ili „odbacivanje“ telesne sheme, ranije naveden kao jedan od možda i najvećih izazova adolescencije u svom najekstremnijem obliku dovodi do poremećaja ishrane. Najčešće se u radu srećemo sa dg Anoreksija nervosa - vrlo složen, komplikovan i multifaktorski uslovljen poremećaj, koji podrazumeva psihoterapijsko savetodavni rad i sa celokupnom porodicom. Napominjemo, da 95% anoreksije kreće u adolescenciji, a da određeni procenat anoreksija ima i smrtan ishod. Iako se prvenstveno sreće kod ženske populacije, anoreksija se viđa i kod adolescenata, negde u promeru 1/10.
Naš tim poseduje veliko iskustvo, edukaciju i kao najznačajnije – integrativni pristup – saradnju sa velikim brojem pedijatara subspecijalista, dečjih psihijatara, socijalnih radnika, pedagoga, a što ukupno vodi bezbednosti u lečenju, te istaknutom procentu izlečenih pacijenata svih oblika adolescentne psihopatologije.