Rani razvoj

„Svi se rodimo različiti, a manje više kroz život prođemo nekom utabanom stazom i proživimo nečiji život.“ Prilikom razmatranja ličnosti, pogotovo u fazi razvoja, definišemo tzv. konstitucione i dispozicione faktore. Dispozicioni se odnose na genetske potencijale ličnosti, a konstitucioni, na one koji bi mogli da se definišu kroz uticaj u prvih sedam, a prvenstveno u prve tri godina života. Nakon ovog perioda, govorimo o sredinskim ili ambijentalnim uticajima, koji dominiraju uticajem na razvoj jedinke pogotovo u periodu adolescencije. Dakle, ukoliko prihvatimo tezu o hereditarnom opterećenju – uticaju genetskih činioca na ličnost – prilikom samog psihodijagnostičko/psihoterapijskog procesa, u obavezi smo da i njih i njihov uticaj uzmemo u obzir u specifičnoj „jednačini“ svakog pojedinca. Međutim, pored samog dijagnostikovanja i predviđanja njegovog uticaja na razvoj jedinke nismo u mogućnosti da manipulišemo, redukujemo ili intenziviramo uticaj nekog od dispozicionih faktora. Na konstitucione faktore možemo uticati i to vrlo uspešno – pružajući mogućnost ostvarivanja punog kapaciteta ličnosti svakog pojedinca.

U prilog tome idu i nedavna saznanja iz oblasti koje se bave neuronaukama (Harvardski centar za rani razvoj), koje ukazuju da se tokom ranog razvoja – do treće godine života – stvara do milion sinapsi (neuronskih veza) svake sekunde. Ovo je period moždane aktivnosti i razvoja mozga čoveka koji se nikada tokom kasnijeg života ne ponavlja. Ovaj proces, kao što je i pomenuto, je oblikovan međusobnim odnosom genetskih i sredinskih faktora ranog razvoja: ishrana, briga, pažnja, govorna stimulacija, igra, responsivost na potrebe, ljubav, toplina. Dakle, kombinacija ovih odnosa direktno i intenzivno utiče na budućnost deteta.

Na žalost, svedoci smo da veliki broj dece, pogotovo u siromašnijim ili u zemljama u razvoju, do treće godine života ne dobije ovakav poželjan stimulativni set. Različiti su razlozi, ali najveći deo njih se može rano prepoznati, spram toga intervenisati, a time i izbeći. Prolongirana izloženost stresu, neprepoznavanje, deprivacije, inertnost, previđanje ili neprepoznavanje potreba deteta direktno svoje posledice odražavaju na uspeh, zadovoljstvo, sreću, samopouzdanje, čak i potencijal za zaradom u odrasloj dobi.

• -  80% razvoja mozga bebe se formira do treće godine života.
• -  75% svakog obroka vaše bebe je namenjeno razvoju mozga.
• -  15 minuta igranja sa vašim detetom može generisati desetine hiljada sinapsi.
• -  70% dece koja u školskoj dobi ispoljavaju agresivna ponašanja su u periodu ranog razvoja bila izložena verbalnoj agresiji.
• -  Malnutricija i život ispod higijenskog minimuma rezultiraju kašnjenjem u psihomotornom razvoju i školskim poteškoćama.
• -  Rani razvoj svoje posledice ostavlja na ekonomski razvoj države (podaci iz SAD-a) – za svaki dolar uložen u rani razvoj u odrasloj dobi se trinaestotruko vraća.

Da bi se podstakao što adekvatniji psihomotorni razvoj i ostvario pun potencijal ličnosti, poželjno je u prve tri godine života nekoliko puta izvržiti procenu psihomotornog razvoja. Takva procena se vrši uz pomoć dečjih psihologa, a prvenstveno služi da bi se na osnovu registrovanih postignuća kreirali programi rane stimulacije razvoja (ukoliko za istim postoji potreba). Blagovremeno prepoznavanje nekog od razvojnih poremećaja, a potom i primena stimulativne intervencije mogu u potpunosti nadolnaditi kašnjenje i prevenirati javljanje ireverzibilnih posledica – koje će se u odrasloj dobi odraziti na planu ukupnog duševnog funkcionisanja – socijalnom, emocionalnom, kognitivnom, profesionalnom, partnerskom i u odnosu na sebe.