Procena sposobnosti

Kada kažemo procena podobnosti najčešće mislimo na procenu intelektualnog funkcionisanja osobe – nečeg što bi se dalo opisati kao produkt mišljenja. Mišljenje predstavlja hijerarhijski najvažniju psihičku funkciju u koju su integrisane ostale. Mišljenja ne bi bilo bez funkcije pažnje, percepcije, koncentracije, procesa dedukcije, analize i sinteze. Procene se direktno odnose kako na pojedinačne intelektualne funkcije, tako i na globalnu. Primena zaključaka dobijenih iz testova, pogotovo ukoliko se nadopunjuje sa podacima o ličnosti, je široko rasprostranjena, poznata i priznata.

Psihodijagnostička procena sposobnosti je namenjena potrebama različitih komisija, lekara kao i pojedinaca.

Od interesovanja mlade osobe o tome koliki joj je koeficijent inteligencije, pa do interesovanja roditelja, potom, nastavnog osoblja, poslodavca, šireg i užeg socijalnog okruženja, ovu procenu često čini diskriminativnom.

No, pored osnovnog registrovanja stanja, ostavlja i značajan prostor za unapređenjem. Mi danas nemamo velika saznanja o tome zašto i kako – pre beležimo posledice „procesa donošenja realno orijentisanog zaključka“ – mišljenja. Međutim, uspeli smo da razvijemo razne tehnike koje pogotovo na ranim uzrastima, kada sprečavaju ireverzibilne posledice, mogu da posluže unapred dizajniranom zadatku. Čovekov mozak i njegovo funkcionisanje se kroz procese osposobljavanja može u najmanjoj meri, bar na neko vreme i unaprediti.