Trudnoća i psiha
Tokom života na psihološkom planu nam se dešava veliki broj promena. Od onih svakodnevnih, koje zahtevaju jednostavnu, naučenu i proverenu adaptaciju, pa do onih za koje nismo pripremljeni. Potomstvo za svakog čoveka predstavlja ostvarenje i urođenog motiva – motiva za samoodržanjem. Produžetak vrste i život jedinke kroz decu antropološki gledano, potreba za produžetkom vrste i život jedinke kroz decu je u psihološkom smislu ostalo nepromenjivo od kada je čovečanstva. Strategije koje inače svakodnevno koristimo kada se suočavamo sa novim životnim izazovima ponekad nisu dovoljne u situaciji kada se suočavamo sa novom fazom u životu - roditeljstvom. Često je u takvoj fazi života potrebna podrška najbližih, a ponekad i stručnjaka iz oblasti mentalnog zdravlja.
Pored toga što psihičke poteškoće koje su u vezi sa trudnoćom nisu isključivo rezervisane za žene, one su i podeljene spramodređenih etapa trudnoće – od procesa ostajanja u drugom stanju, do samog održavanja trudnoće. Hormonska aktivnost i promene koje nastaju tokom ovog perioda direktno se odražavaju i na mentalno funkcionisanje, kako trudnice, tako i njenog partnera, odnosno cele porodice. U ovoj grupi potencijalnih psihičkih poteškoća možemo da izdvojimo nekoliko važnijih, a koje su u direktnoj vezi sa fazom trudnoće odnosno porođaja. Uopšteno, prve psihološke promene nastaju u prvom trimestru trudnoće i najčešće se tiču podrške partnera, projekcije sebe kao roditelja, strahova koji su uvezi sa održanjem ploda pa i samog porođaja. Dalje promene su usmerene na prihvatanje telesnog izgleda trudnice – odnosno svesti o reverzibilnosti telesnih promena. Takođe, sam porođaj u visokom procentu može dovesti do privremenih, ali i trajnih promena u mentalnom funkcionisanju majke. Ove psihičke promene koje ponekad mogu da prerastu i u poremećaj, nazivaju se postpartalni psihički poremećaji. Pravovremeno otkrivanje, pored toga što smanjuje rizike od posledica ponašanja žene koja se porodila, povećava stepen izlečenja, ali i prevenira razvoj novog ili progresiju postojećeg poremećaja.
Moderno doba je omogućilo i ostajanje u trudnoći i kod onih parova, koji do pre samo nešto više od desetak godina nisu bili u toj prilici. Napredak savremene medicine prvenstveno kroz procese vantelesne oplodnje – VTO je u ogromnoj meri doprineo unapređenju nataliteta našeg društva. Procedura pripreme za VTO, podrazumeva i inicijalne procene stručnjaka psihološke struke, potom i podršku tokom samog procesa. Psihičke poteškoće, pogotovo kod žena, nastaju iz nemogućnosti tzv. lakog i za njih i partnere očekivanog ostajanja u drugom stanju. Razočaranje, rezigniranost, nezadovoljstvo i osećaj bespomoćnosti usled neostajanja u drugom stanju mogu biti direktan uvod u depresiju. Pomoć stručnih lica se ogleda kako u davanju jasnih i relevantnih objašnjenja, tako i emocionalne podrške. Ovaj vid psihološke podrške predstavlja nezaobilazan proces, koji je potreban da bi se na adekvatan način prevazišao stres i strah sa kojim se budući roditelji suočavaju. Na taj način se povećava i psihološki kapacitet za uspešniji ulazak u sledeći pokušaj VTO. Ovi procesi psihološke podrške su rezervisani kako za parove koji imaju poteškoća prilikom ostajanja u drugom stanju prirodnim putem – u smislu dijagnostike i tretmana psihičkih činioca (koji se pored medicinskih smatraju najvećim uzročnikom fertiliteta), tako i tokom celokupnog ili ponavljanog procesa vantelesne oplodnje.
Promene koje nastaju tokom trudnoće – fizičke ili mentalne prirode zahtevaju izuzetan psihički napor u vidu pripreme za buduću roditeljsku ulogu. Istraživanja nedvosmisleno pokazuju i da određene strukture ličnosti sa sobom nose određeni rizik od nastanka nekih od karakterističnih psihičkih poremećaja. Opsesivno-kompulzivne strukture sa sobom nose izraženiji rizik – u smislu perfekcionističkih zahteva za mentalno blagostanje trudnice. Prihvatanja izmenjene telesne sheme – stomak, gojaznost, strije ili celulit – u modernom dobu, koje akcenat daje na lepotu žena, predstavlja izazov i zasigurno tihu patnju svake trudnice. Određena psihička stanja ili poremećaji koji su prisutni pre ostajanja u drugom stanju svoj format menjaju tokom trudnoće iz jasnih razloga – kako telesne izmene, hormonske, ali i procesa psihičke adaptacije, odnosno ukupnih socioekonomskih i sredinskih činilaca.
Konačno, doživljaj i evaluacija sebe ili partnera kao buduće adekvatne ili neadekvatne majke/roditelja, pokreće velik broj psihičkih procesa, a koji se pored aktuelnog psihičkog funkcionisanja osobe često sagledavaju kroz osvrt na sopstvenu porodicu, detinjstvo, vaspitne mere koje je doživljavala, antagonizam ka istim, iskustva koje je proživljavala, poteškoće tokom perioda odrastanja sa kojim se susretala. Dakle, trudnoća predstavlja izrazito ranjiv period za mladog čoveka, gde i u najpoželjnijem ambijentu, zrele i zdrave strukture ličnosti imaju realnu potrebu za procesom prilagođavanja – a koji vam naši stručnjaci mogu olakšati u izrazitoj meri.