Psihoonkologija
Psihoonkologija predstavlja relativno novu oblast medicine koja podrazumeva udružena znanja psihologije, psihoterapije, onkologije i palijativne medicine. Počela je da se razvija 70-ih godina prošlog veka, prvo u SAD-u, a odmah zatim u razvijenim zemljama Evropskog kontinenta. Savremena psihoonkologija se bavi zaštitom i unapređenjem mentalnog zdravlja onkoloških pacijenata uključujući i članove njihovih porodica u različitim fazama lečenja. Za cilj ima da pomogne pacijentima i njihovim porodicama da se što uspešnije nose sa novonastalim životnim okolnostima, onda kada ih život suoči sa saznanjem da boluju od tumora ili bilo koje druge neizlečive bolesti, ili pak bolesti koja se potencijalno može završiti smrtnim ishodom.
Prve reakcije koje se javljaju kod čoveka pri saznanju da boluje od onkološkog stanja su šok i neverica. Vrlo često uz to idu i osećanja krivice i razmišljanje da su nešto tokom života mogli bolje i drugačije (da su se zdravije hranili, da nisu konzumirali alkohol i cigarete, da su više bili posvećeni sportu i fizičkoj aktivnosti), potom ljutnja i neizbežno pitanje: “Zašto baš ja?“ ili “Zašto baš meni ovo da se desi?”. Tu su takođe i osećaj beznadežnosti, bespomoćnosti, gubitka kontrole nad životom kao i doživljaj nerazumevanja i usamljenosti u svom problemu i patnji. Ukoliko se duži vremenski period potiskuje činjenica i ne prihvata saznanje da je bolest dijagnostifikovana, pacijenti olako mogu da se nađu u začaranom krugu depresije kao najčešće psihološke reakcije.
Iako su sve navedene reakcije normalne reakcije na nepovoljne životne događaje, važno je imati na umu da ukoliko potraju zahtevaju psihološku pomoć i podršku.
U zemljama u razvoju, kao što je Srbija, resursi za pružanje psihološke podrške onkološkim pacijentima nisu tako česta i uobičajena praksa. Zato Vam CPP HRAST stoji na raspolaganju s ciljem pružanja adekvatne psihološke i psihoterapijke – sistemske podrške. Stručnjaci našeg Centra će vam zasigurno pomoći u razumevanju stanja, strahova i mogućnostima suočavanja, menjajući perspektivu sagledavanja problema, a sa tendencijom da se stvarnost prihvati takva kakva jeste i život proživi u potpunosti.