Psihoterapija porodice

„Ako bismo želeli nešto da promenimo u detetu, trebali bismo prvo da sagledamo sebe i da vidimo da li je možda prikladnije promeniti nešto u sebi“ - Jung

Ovim citatom Jung ističe značaj porodice za razvoj svakog pojedinca, posebno u najranijim godinama života. Porodica je mesto gde svako dete, odnosno, svaki pojedinac zadovoljava svoje prve osnovne životne potrebe, usvaja obrasce ponašanja, osećanja i mišljenja. To je mesto gde svako dete stiče predstave o tome kakav je svet koji ga okružuje i da li su odrasli ti kojima se može verovati. Na porodicu se od davnina gledalo kao na temelj koji je nužan i neophodan uslov za zdrav rast i razvoj ličnosti deteta, kao i njegovu socijalizaciju, dok su roditelji ti koji su ključni agensi tog procesa. Ovaj proces ne uključuje samo usvajanje socijalnih normi, razvoj moralnosti i sl. već za cilj ima da se dete razvije u visoko adaptivnu ličnost. Obrasce koje formiramo kroz porodične relacije skloni smo da ponavljamo na nesvesnom nivou što se kasnije odražava na odabir prijatelja, partnera i zanimanja.

Stručnjaci ističu da je za ostavrenje tog cilja posebno važan emocionalni aspekat odnosa roditelj – dete koji dobija sve značajnije mesto kako u teorijama tako i u primenjenoj praksi. Takođe, za ostvarenje ovog cilja neophodno je da je porodica funkcionalna. Funkcionalna porodica nije ona koja samo ispunjava ekonomske, psihološke, socijalno – reproduktivne funkcije, već ona koja se pre svega kreće putem rasta i razvoja. Optimalno funkcionisanje porodice je ideal kome se teži, ali treba imati na umu da optimalno funkcionisanje ne znači odsustvo problema.

U psihoterapijskom radu otvaraju se brojna pitanja čiji koren problema potiče sa različitih nivoa života i funkcionisanja porodice. U sklopu psihoterapije porodice terapeut pažljivo sagledava način funkcionisanja iste uočavajući u kojoj fazi životnog ciklusa se pojavio problem odnosno simptom. Porodična psihoterpija obuhvata istovremeni rad sa celokupnom porodicom vodeći računa o njoj kao celini, bračnim interakcijama i na koji način se bračne relacije odražavaju na svakog pojedinačnog člana porodice, kakva je dinamika i struktura porodice, da li postoje jasna pravila i granice kojih se svi članovi porodice pridržavaju, kakve su pojedinačne uloge njenih članova, na koji način se ostvaruje međusobna interakcija i komunikacija, da li postoji savez unutar iste, na koji način se sagledavaju i rešavaju problemi.

Važno je imati na umu da porodična terapija nije namenjena samo porodicama, već da može biti i individualna porodična psihoterpija, odnosno može biti namenjena svakom pojedincu koji želi da shvati na koji način je njegova porodična istorija povezana sa dešavanjima u novoj porodici.

U našem CPP HRAST kao konsultanti su angažovani porodični psihoterapeuti čije dugogodišnje iskustvo i ekspertiza u radu porodicu vode put promene gradeći kapacitete za uspešno suočavanje i prevladavanje životnih poteškoća.