Roditeljstvo

Biti roditelj je najzahtevnija, najodgovornija, ali i najlepša uloga koju igramo u životu. Teška je, zahteva puno strpljenja, odricanja, posvećenosti, ali i uloga koja donosi neprocenjiva životna iskustva, osećaje i ljubav.
Prvo od čega treba da se krene u razmišljanju o psihičkim posledicama roditeljstva je da i najbolji roditelji mogu da podignu neadaptirano dete. Nismo mi nigde pogrešili – tzv. „pogledi unazad“ je česta zamka u koju roditelji upadaju. Bavljenje prošlošću i prethodnim porodičnim međuodnosima isključivo služi u diferencijalno dijagnostičke svrhe - da svi zajedno shvatimo šta smo radili dobro, a šta nismo.

Roditeljstvo je različito u različitim uzrasnim fazama deteta. U početku, do druge godine je isključivo koncipirano na nezi, ranoj stimulaciji i ponašanjima usmerenim na brigu. Razvojem funkcije govora na uzrastu malog deteta počinjemo da uvodimo prva pravila u ponašanju. Često, ova faza može duboko da se odrazi na dalji život – u smislu da li su integrisana prva pravila u životu – koja su viđena kao derivati crta ličnosti tipa – strpljiv, impulsivan, optimističan, pesimističan i dr. Nakon ove dobi, dolazi do početka procesa socijalizacije – prihvatanja širih društvenih pravila, odnosno, učenje ponašanja pojedinca u grupi. Uzrast predškolaca, pored procesa polne identifikacije sa sobom nosi i usmerenost ka određenim talentima i sklonostima koje dete ima. Dakle, roditeljstvo se menja, razvija i izrazito je dinamična i interaktivna kategorija.

Roditeljski stilovi i vaspitne mere se menjaju spram uzrasno uslovljenih i intelektualnih potencijala deteta – nešto što se u stručnoj literaturi sreće kao „uslovljenost razvojnim normama“. Dete sa razvijenim apstraktnim mišljenjem mnogo lakše korespondira sa posledicama svog ponašanja – dakle, „učenje po modelu“ dominira posle desete godine. Do tada drugačije vaspitne tehnike su znatno efikasnije. Adolescencija te ulazak i praćenja deteta u zrelu dob sa sobom nosi i adaptaciju i razvoj roditelja i roditeljskih veština.
Uspešni smo i u edukaciji roditelja prilikom prilagođavanja postojećih vaspitnih stilova potrebama deteta. Svako dete je različito – gde varijabilnost roditeljskih mera i stavova treba da predstavlja funkciju unapređenja i razvoja svih potencijala deteta.

U našem Centru, spram potreba na grupnom nivou, funkcioniše i „Škola uspešnog roditeljstva” sa iskusnim predavačima, psihoterapeutima i koterapeutima.